Pismo objavljujemo u cijelosti.
(…)

Grupa za monitoring procesa protiv šestoro anarhista

Policija je 3. i 4. septembra 2009. uhapsila Ivana Vulovića (24), Sanju Dojkić (19), Ivana Savića (25), Ratibora Trivunca (28), Tadeja Kurepu (24) i Nikolu Mitrovića (29) pod sumnjom da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti bacanjem “Molotovljevih koktela” na zgradu grčke ambasade. U roku od 24 sata, Republičko tužilaštvo je izmenilo policijsku kvalifikaciju počinjenog dela izazivanja opšte opasnosti u krivično delo međunarodnog terorizma. Bojimo se da je došlo do arbitrarnog tumačenja Krivičnog zakonika i njegove zloupotrebe u dnevno-političke svrhe.

Nužno je ukazati na društveni kontekst već uveliko normalizovanog istorijskog revizionizma i zakonske rehabilitacije saradnika nacista, koji su sa sobom doneli izjednačavanje levih i ultradesnih političkih ideja. Svedoci smo bili, samo ove godine, eskalacije nasilja (sa smrtnim ishodom stranog državljanina) i pretnji nasiljem od strane fašističkih grupa i mlake reakcije organa gonjenja, koji su na primer pretnje fizičkom likvidacijom gej populaciji pred neodržanu Povorku ponosa nazivali “polemičkim tonovima”.

Dovedena u situaciju neizbežnosti makar prividnog obračuna sa u sopstvenom okrilju odnegovanim, a sada već metastaziranim nasilničkim desničarskim grupama, država nalazi žrtvenu jagnjad na levici, čije drakonsko kažnjavanje treba da napravi kvazi balans i predstavi tu državu kao “pravednu” (kao “umerenu”) između dva podjednako opasna ekstrema.

Živimo u državi u kojoj nema garancije da će neko zbog širenja rasne, verske i nacionalne mržnje biti procesuiran. Pripadnici klerofašističke organizacije Obraz (koja nesmetano deluje od 1993. godine) i Srpskog narodnog pokreta 1389 (koji se domaćoj javnosti predstavlja kao “patriotski”, dok održava bliske kontakte sa ruskim fašističkim organizacijama), nakon višemesečnih pretnji LGBT populaciji, kao i više napada i premlaćivanja njenih pripadnika tokom godina, nisu krivično odgovarali za svoja dela! Vođi nacističke organizacije “Nacionalni stroj” Goranu Davidoviću “Fireru” dopušteno je da izvrgne ruglu pravni sistem Republike Srbije kada mu je ukinuta presuda na osnovu žalbe da su dokumenta za suđenje pisana latinicom.

Treba takođe podsetiti da je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije delo međunarodnog terorizma svrstano zajedno sa genocidom, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organizovanjem i podsticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina i agresivnim ratom. Živimo u državi u kojoj već decenijama vlada nacional-šovinistički diskurs i u kojoj se i dalje vode rasprave o tome da li se u Srebrenici uopšte dogodio genocid ili ne, kao i da li su na Kosovu vršeni masovni ratni zločini.

Spremnost Tužilaštva da okarakteriše bacanje dve zapaljene pivske flaše na isti način kao najstrašnije zločine koje čovečanstvo poznaje predstavlja umanjivanje užasa ovih zločina kao i simptom duboko poremećenog vrednosnog sistema koji je do njih i doveo.

U noći između 23. i 24. oktobra, u Vršcu su privedeni R.K. (17), N.H. (18) i I.F. (19) zbog lepljenja plakata na kojima je pisalo “Sloboda uhapšenim anarhistima”. Protiv ovih mladića je pokrenut krivični postupak koji ih tereti za “ometanje pravde” (po članu 336b KZ) sa zaprećenom kaznom do tri godine zatvora. Ponovo je na delu obračun sa levicom, iako je navodna namera donošenja ove zakonske dopune bila borba protiv desnog ekstremizma.

Smatramo da se plodno tle za podizanje jedne ovakve političke optužnice u uticaju partijskih centara na zakonodavnu i sudsku vlast (na primer preko reizbora sudija koji obavlja Visoki savet pravosuđa, a čije članove bira parlament), a na šta je ukazala i Venecijanska komisija Saveta Evrope kao i Evropska komisija.

Imajući u vidu član 10. Evropske povelje o ljudskim pravima, ne ustežemo se da iznesemo svoje mišljenje da sve ovo upućuje na zaključak da je proces protiv šestoro mladih ljudi po svojoj suštini politički proces. U skladu sa tim zahtevamo odbacivanje besmislene optužnice.

Potpisnice i potpisnici otvorenog pisma:

- Aleksej Kišjuhas
- Borka Pavićević
- Dragomir Olujić
- Goran Despotović
- Jovo Bakić
- Ljubiša Rajić
- Ljubomir Živkov
- Pavel Domonji
- Sonja Biserko
- Sonja Drljević
- Srbijanka Turajlić
- Staša Zajović
- Svetlana Lukić
- Svetlana Vuković
- Todor Kuljić
- Nebojša Spaić
- Vera Marković
- Vesna Rakić Vodinelić
- Vladimir Ilić
- Zagorka Golubović
- Zoran Petakov
- Želimir Žilnik

Potpisivanje je u tijeku…

Oni se terete da su počinili krivično delo međunarodnog terorizma, dodala je Ramićeva.

Oni su optuženi da su 24. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva Molotovljeva koktela – zapaljene flaše sa benzinom na zgradu grčke ambasade u Francuskoj ulici, a uhapšeni su nedelju dana kasnije.

Grupa Crni Ilija koja je preuzela odgovornost za ovaj napad, odlučila se na ovaj korak da bi izrazila solidarnost s grčkim državljaninom Todorosom Iliopulosom uhapšenim tokom pobune u Grčkoj u decembru 2008, koji je u zatvoru štrajkovao glađu. Todoros je u međuvremenu oslobođen od pritvora.

Prema pisanju dnevnog lista Politika: A kako je došlo do toga da se ovaj događaj iz avgustovske noći okarakteriše kao čin međunarodnog terorizma? „Politika” je došla do službene beleške koju je 4. septembra sačinio pomoćnik načelnika Policijske uprave za grad Beograd – glavni policijski savetnik Goran Radojković. U ovom dokumentu (zaveden pod brojem 230-728/09) policajac je naveo da ga je tog dana telefonom pozvao tužilac Prvog opštinskog javnog tužilaštva Goran Ilić i saopštio mu „da je stav republičkog tužioca Slobodana Radovanovića da se krivično delo koje je izvršeno na štetu grčke ambasade kvalifikuje kao krivično delo međunarodnog terorizma”.

Jasno je da su se umešali političari i da uhapšeni drugovi i drugarice neće imati nepristrasno suđenje. Adresa Gorana Radojkovića je, prema telefonskom imeniku: Mali Leskovac 43b, Beograd ili Vlaška BB, Vlaška. Goran Ilić je previše korišćeno ime, ima ih gomila u imeniku, a isti je slučaj i sa Slobodanom Radovanovićem. Treba napomenuti i to da su mediji pretorijanska garda vladajuće klase, i pošto već par puta objavljuju u vestima da je napad napravio ASI, ne pominju grupu Crni Ilija koja je preuzela odgovornost za napad, verovatno je da vlast planira da zabrani delovanje grupe ASI. Mediji pripremaju javnost pre nego što vlast sprovede represiju.

U nastavku pročitaj Saopštenje ASI povodom podizanja optužnice…
Saopštenje povodom podizanja optužnice protiv članova ASI-ja

Pre tačno godinu dana, 6. decembra 2008. grčka policija je, po svedočenju očevidaca, bez povoda ubila petnaestogodišnjeg dečaka Aleksandrosa Grigoropoulosa. Ovaj događaj, zajedno sa sve većim socijalnim problemima i rastućom državnom represijom u Grčkoj, izazvao je niz studentskih i radničkih protesta, koji će, usled opšteg nezadovoljstva, prerasti u masovne nemire usmerene protiv države i vladajućeg sistema. Todoris Iliopulos, jedan od učesnika koji je uhapšen u protestima, započinje štrajk glađu zato što je, na osnovu lažnog policijskog svedočenja, duže od pola godine držan u zatvoru zbog optužbe da je učestvovao u demonstracijama. U trenutku kada Iliopulosov štrajk ulazi u četrdeseti dan, i kada njegovo zdravstveno stanje postaje veoma teško, u noći između 24. i 25. avgusta na Grčku ambasadu u Beogradu bačena su dva molotovljeva koktela i na fasadi ispisano zaokruženo slovo ‘A’, simbol anarhističkog pokreta. Tom prilikom je naprsao jedan prozor, a šteta na fasadi je, prema kasnijem uviđaju, sveukupno iznosila 18 evra. Zvaničnici ambasade su istog jutra izjavili da ambasada funkcioniše bez problema, i da je načinjena šteta neznatna. Odgovornost za ovu akciju preuzela je do tada nepoznata anarhistička grupa “Crni Ilija”, izjavivši da je to bila simbolična akcija u znak solidarnosti sa njihovim zarobljenim drugom Todorisom Iliopulosom.

Članovi beogradske grupe sindikalne konfederacije “Anarhosindikalistička Inicijativa” (ASI) Sanja Dojkić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Ivan Vulović, uhapšeni su 4. septembra pod sumnjom da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Uhapšen je i Nikola Mitrović, koji nije član ASI, a raspisana je i poternica za Ivanom Savićem, koji takođe nije član ASI. Hapšenje naših drugova izvedeno je na krajnje brutalan način, upadanjem u stanove bez naloga, i uz maltretiranje članova porodica. U trenutku kada se ceo slučaj prenosio na sud, odnosno kod istražnog sudije, tužilaštvo je odlučilo da započne istragu pod sumnjom da je izvršeno delo međunarodnog terorizma, za koje je zaprećena kazna od 3 do 15 godina zatvora. Šta je nateralo tužioce da prekinu dotadašnju istragu za izazivanje opšte opasnosti, za koju je zaprećena kazna do 5 godina, i dalje ostaje nejasno.

Ubrzo nakon ovog događaja započela je opšta medijska kampanja protiv anarhističkog pokreta i levice uopšte, pri čemu je predsednik Srbije, Boris Tadić, izjavio da se ‘’levi i desni ekstremizam moraju jednako tretirati i da neće biti posustajanja pred ekstremistima’’. U nekoliko pisanih medija izašla je dezinformacija da će Anarhosindikalistička inicijativa napadati policiju uoči “Povorke ponosa”, u znak osvete za svoje uhapšene drugove, u kojoj su se novinari pozivali na tobožnji ‘’zvaničan izveštaj službe državne bezbednosti’’. Ni u jednom mediju nije objavljen naš demanti.
Kako Boris Tadić uopšte ima obraza da govori o ekstremizmu, kad su upravo predstavnici sadašnje vlasti u Srbiji, na čijem je on čelu, ne tako davno posezala za akcijama mnogo ekstremnijim i nasilnijim od ovog benignog čina, koji je po svemu što je moglo da se zaključi iz istrage, imao simboličan karakter? Za paljenje američke ambasade, pri čemu je jedno lice izgubilo život, Tadićeva, Dačićeva i Dinkićeva vlast ‘’sudi’’ jedinom poznatom izvršitelju na osnovu nemerljivo blaže optužnice od one zbog koje su naši drugovi već tri meseca u zatvoru!

Nije tu reč o izjednačavanju ‘’levog’’ i ‘’desnog’’ ekstremizma, već o tome da država, pod pritiskom sve češćih radničkih štrajkova pokušava da se obračuna sa organizacijom u čijem je radu prepoznala mogućeg inicijatora predstojeće borbe protiv bahate neokapitalističke i bankarsko-tajkunske tiranije u Srbiji. Ujedno, ova lakrdija s hapšenjem i optužnicom ima za cilj da zaplaši sve koji će pokušati da u Srbiji pokrenu temu klasnog pitanja i socijalne pravde.

Posle tri meseca pritvora, gde su bili dozvoljeni kontakti samo sa advokatima i, jednom u petnaest dana, sa najužom rodbinom, protiv naših drugova je podignuta optužnica za međunarodni terorizam. Posebno je skandalozan zaključak optužnice, koju smo ovih dana dobili na uvid, u kome se jedan od osnova krivice izvodi iz činjenice da su optuženi – članovi Anarhosindikalističke inicijative!

Ovim proglasom se ograđujemo od svih dezinformacija koje se u javnosti plasiraju protiv nas, i još jednom naglašavamo da ASI nije organizacija koja promoviše nasilje, već sindikalna organizacija koja se bavi radničkim i klasnim pitanjima. Nećemo dopustiti da državna i policijska propaganda nastave da vrše teror nad našim članovima!

Naši drugovi nisu teroristi!
Naši drugovi su anarhosindikalisti!

Beogradska lokalna grupa ASI

Ona je dodala da je u toku istrage obavljena rekonstrukcija događaja, suočenje okrivljenih, kao i da je saslušano osam svedoka, a sud je prikupio i svu neophodnu pisanu dokumentaciju.

Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa, Ivan Vulović, Sanja Đokić, Ivan Savić i Nikola Mitrović osumnjičeni su za međunarodni terorizam i nalaze se u pritvoru.

Oni su osumnjičeni da su 25. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva Molotovljeva koktela, zapaljene flaše sa benzinom, na zgradu grčke ambasade u Francuskoj ulici, a uhapšeni su nedelju dana kasnije.

Odgovornost za napad tada je preuzela anarhistička grupa “Crni Ilija”, koja zahteva oslobađanje Todorosa Iliopulosa uhapšenog “tokom narodnog ustanka u Grčkoj u decembru prošle godine”.

Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=02&nav_id=390179

U obrazloženju predloga, koji je potpisao dr Vladimir Ilić, direktor CRCD, stoji da je ovaj motivisan razlozima pravičnosti i državnim razlozima. Svi razlozi pravičnosti zahtevaju da oni budu oslobođeni krivičnog gonjenja za krivično delo međunarodnog terorizma, stoji u saopštenju u kom se dalje navodi da su osumnjičeni, u najgorem slučaju, bacili dve pivske boce sa zapaljivim sredstvom na praznu zgradu ambasade Republike Grčke koji je izazvao minimalan požar koji je, zatim, ugasio dežurni policajac.

CRCD zatim tvrdi da je potpuno nerazumljivo da je za paljenje ambasade SAD sa smrtnom posledicom 21. februara 2008. optužen samo jedan osumnjičeni zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, a da je za neuspeli napad na grčku ambasadu, ukoliko su ga osumnjičeni uopšte izvršili, koji je prošao gotovo bez materijalne štete i bez ikakve druge štete, petoro mladih ljudi više od mesec dana u pritvoru i pod istragom za znatno teže krivično delo međunarodnog terorizma.

“Nadvija se senka sumnje da su uhapšeni anarhosindikalisti izloženi krivičnom postupku zbog filhelenstva naših građana – birača, među njima raširenog antiamerikanizma, kao i potrebe da se uspostavi privid ravnoteže za hapšenjima i krivičnim procesuiranjima desnih ekstremista koji su u toku meseca septembra na ulicama Beograda pretili nasiljem i i primenjivali nasilje koje je dovelo i do smrtne posledice. Ne tvrdimo da ima naznaka za bojazan da hapšenje i istraga osumnjičenih anarhosindikalista mogu da budu povezani sa tekućim procesom reizbora svih tužilaca i sudija u Srbiji, ali podsećamo na mišljenja Venecijanske Komisije Saveta Evrope i poslednjeg izveštaja Evropske Komisije o uticajima koji se vrše na pravosuđe u našoj zemlji. Republika Srbija je hapšenjem osumnjičenih za bacanje dve pivske boce sa zapaljivim sredstvom na grčku ambasadu pokazala da štiti ne samo teritorijalni integritet prijateljske Grčke, s obzirom da za ambasadu važi načelo eksteritorijalnosti, nego je i sačuvala nacionalnu čast Republike Srbije. Ali, bilo bi nepravično da razlozi za koje ima indicija da su političke prirode utiču na sudbinu mladih ljudi za koje nije dokazano da su izvršili bilo koje krivično delo i koji izvesno nisu izvršili delo međunarodnog terorizma, po svojim krivično-pravnim posledicama srodno genocidu u našem Krivičnom zakoniku. Čak i ako su učinili kažnjive radnje za koje su osumnjičeni i zbog kojeg im je određena istraga, što uopšte nije dokazano, oni su dovoljno kažnjeni dosadašnjim boravkom u istražnom zatvoru, s obzirom na težinu i realne posledice onoga što su stvarno možda učinili”.

Navodeći državne razloge za oslobađanje anarhosindikalista krivičnog gonjenja, CRCD podseća da smo “poslednjih nedelja svedoci ne samo poplave nasilja desnih ekstremista na ulicama Beograda, nego i kontakata, pa i saradnje, desnih ekstremista, navijačkih militantnih grupa i levih ekstremista u zajedničkom protivstavu prema organima bezbednosti koji garantuju sigurnost svim građanima”.

“Najbolji način da se desni ekstremizam socijalno izoluje jeste njegovo razdvajanje od svih drugih ekstremističkih grupa, a posebno onih komunističkog i anarhističkog usmerenja. Prema našem rasuđivanju, vrlo je opasno ako u uslovima ekonomske krize i razumljivog socijalnog nezadovoljstva desni ekstremizam ne bi ostao izolovan, marginalan i suočen, bez šire podrške, sa delovanjem organa gonjenja, kada njegovi eksponenti prekrše zakon. U najkraćem, razlozi socijalne stabilnosti našeg društva i državni razlozi zahtevaju oslobađanje uhapšenih anarhosindikalista kako bi se pokazalo da država razlikuje stvarne nasilnike od salonskih manekena ultra-levice i kako se ne bi, neosnovanim izjednačavanjem delovanja i posledica levog i desnog ekstremizma u našoj zemlji, smanjio rizik od širenja podrške desnom ekstremizmu među onima koji u društveno-ekonomskim problemima vide mogućnost da poljuljaju ustavni poredak Republike Srbije”.

Podsećanja radi, grupa srpskih intelektualaca se već obraćala otvorenim pismom predsedniku Srbije, istim povodom, bez želje, ukayujući na političku pozadinu primene dvostrukih standarda, a koja može pogubno uticati na dalji razvoj našeg društva.

Pismo su tada, pored Vladimira Ilića, potpisali i Zagorka Golubović, Želimir Žilnik, Todor Kuljić, Vladimir Ilić, Boris Dežulović, Sonja Drljević, Ljubomir Živkov i Vladimir Arsenijević. Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je radna grupa Centra za libertetske studije (CLS) u čijem osnivanju je učestvovao i Trivo Inđić, politički savetnik Borisa Tadića, tvrdi za “Borbu” advokat Dragoljub Todorović.

“Ako savetnik predsednika Srbije ima veze s međunarodnim terorizmom, onda ga imaju i anarhosindikalisti”, kaže Todorović u prilog mišljenju da ASI nije teroristička organizacija i da je apsurdno zadržavanje u pritvoru više od mesec dana pet članova ASI-ja pod optužbom za međunarodni terorizam. “Statut ASI nije u suprotnosti s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju terorizma koji je ove godine ratifikovala i naša država. Dalje, ASI nije vojna organizacija i nema pripadnike nego članove. ASI je članica Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR), čiji je generalni sekretar od 2006. godine Ratibor Trivunac koji samim tim i nema funkciju u ASI-ju. Konačno, ASI nije teroristička organizacija i njeni članovi nisu teroristi jer da jesu ne bi ispisivali grafite na budućem cilju treorističkog napada, kao što je to bio slučaj s grčkom ambasadom”, kaže Todorović.

Vrata ambasade bila su zatvorena, ispred je stajala policija, a niko iz ambasade se nije usudio da sidje, niti da se javi na telefon, i pored neprestanog zvanja i zvonjenja na vratima, tako da nismo uspeli da predamo protestno pismo , kao što je bilo planirano. Verovatno će pismo ambasadi biti poslato faksom…

Na putu do ambasade, kroz centar grada, podeljeno je oko 800 letaka, koji su bili napisani na nemakčom i engleskom, a vec na polovini puta nismo imali vise flajera.

Protesti će se nastaviti širom sveta, sve dok petoro uhapšenih drugova ne bude na slobodi!!!

Stop politickoj represiji i državnom terorizmu! Solidarnost je nase oružje!

“Bez želje da na bilo koji način pravdamo ovakav čin, smatramo našom dužnošću da ukažemo na ono što prepoznajemo kao političku pozadinu primene dvostrukih standarda, a koja može pogubno uticati”, navode potpisnici pisma Zaga Golubović, Želimir Žilnik, Todor Kuljić, Vladimir Ilić, Boris Dežulović, Sonja Drljević, Ljubomir Živkov i Vladimir Arsenijević.

Ta grupa je istakla da je tokom protesta 21. februara 2008. godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, zapaljena ambasada SAD u Beogradu i da je znatno oštećena požarom, dok je jedan od napadača tom prilikom izgubio život. “Jedini učesnik ovog napada koji se našao na optuženičkoj klupi tereti se za izvršenje teškog dela protiv opšte sigurnosti.”

“Nasuprot tome, državni organi razbijanje jednog prozora na praznoj zgradi ambasade Grčke uz pomoć dve zapaljene flaše koje nisu dovele do požara, karakterišu kao čin međunarodnog terorizma, što je delo koje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije stoji odmah uz vršenje genocida, ratnih zločina i vođenje agresivnog rata”, piše u pismu.

Profesori i javne ličnosti su izrazili bojazan da je paradoksalno različito pozicioniranje organa gonjenja prema ta dva slučaja politički uslovljeno nastojanjem delova aktuelne vlasti da poboljšaju svoj rejting kod nacionalistički orijentisanog dela biračkog tela. “Ovo ima i podsticajno dejstvo na jačanje šovinističkih i desno ekstremističkih tendencija u našem društvu, poput onih koje su mahom bez većih pravnih posledica početkom 2008. godine učestvovale u spomenutom paljenju ambasada u Beogradu”, navodi se u pismu i zahteva da se zakon sprovodi jednako nad svim članovima društva i srazmerno ozbiljnosti počinjenog dela.

Podsetimo, policija je uhapsila petoricu aktivista “Anarhosindikalne inicijative”, Tadeja K. (24), Ivana V. (24), Sanju D. (19), Ratibora T. (28) i Ivana S. (25), koji se sumnjiče da su, zajedno sa Nikolom M. (29), koji je u bekstvu, izvršili krivično delo međunarodni terorizam. Posle izvršenog dela odgovornost za napad na ambasadu preuzela je do tada nepoznata anrhistička grupa “Crni Ilija”. Oni su osumnjičeni da su 25. avgusta oko tri sata najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva “molotovljeva koktela” na zgradu ambasade Grčke u Francuskoj ulici u Beogradu.

B92

Ovim pismom želimo da iskažemo zabrinutost zbog najave državnih organa gonjenja da će protiv šestoro osumnjičenih za skorašnji napad „molotovljevim koktelima“ na ambasadu Grčke u Beogradu podići optužnicu koja ih tereti za delo međunarodnog terorizma.

Bez želje da na bilo koji način pravdamo ovakav čin, smatramo našom dužnošću da ukažemo na ono što prepoznajemo kao političku pozadinu primene dvostrukih standarda, a koja može pogubno uticati na dalji razvoj našeg društva.

Ne tako davno, tokom protesta održanih 21. februara 2008. godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, zapaljena je ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. Zgrada ambasade je znatno oštećena požarom, dok je jedan od napadača tom prilikom izgubio život. Jedini učesnik ovog napada koji se našao na optuženičkoj klupi tereti se za izvršenje teškog dela protiv opšte sigurnosti.

Nasuprot tome, državni organi razbijanje jednog prozora na praznoj zgradi ambasade Grčke uz pomoć dve zapaljene flaše koje nisu dovele do požara, karakterišu kao čin međunarodnog terorizma, što je delo koje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije stoji odmah uz vršenje genocida, ratnih zločina i vođenje agresivnog rata.

Postoji bojazan da je paradoksalno različito pozicioniranje organa gonjenja spram ova dva slučaja politički uslovljeno nastojanjem delova aktuelne vlasti da poboljšaju svoj rejting kod nacionalistički orijentisanog dela biračkog tela. Ovo ima i podsticajno dejstvo na jačanje šovinističkih i desno ekstremističkih tendencija u našem društvu, poput onih koje su mahom bez većih pravnih posledica početkom 2008. godine učestvovale u spomenutom paljenju ambasada u Beogradu. Upravo iz tog razloga obraćamo se javnosti i nadležnim državnim organima, u nadi da ćemo doprineti tome da se zakon sprovodi jednako nad svim članovima našeg društva i srazmerno ozbiljnosti počinjenog dela.

Zaga Golubović, Želimir Žilnik, Todor Kuljić, Vladimir Ilić, Boris Dežulović, Sonja Drljević, Ljubomir Živkov, Vladimir Arsenijević

„Bez želje da na bilo koji način pravdamo ovakav čin, smatramo našom dužnošću da ukažemo na ono što prepoznajemo kao političku pozadinu primene dvostrukih standarda, a koja može pogubno uticati na dalji razvoj našeg društva“, ističe se u otvorenom pismu koje su potpisali Zaga Golubović, Želimir Žilnik, Todor Kuljić, Vladimir Ilić, Boris Dežulović, Sonja Drljević, Ljubomir Živkov i Vladimir Arsenijević.

Ta grupa je istakla da je tokom protesta 21. februara 2008. godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, zapaljena ambasada SAD u Beogradu i da je znatno oštećena požarom, dok je jedan od napadača tom prilikom izgubio život.

„Jedini učesnik ovog napada koji se našao na optuženičkoj klupi tereti se za izvršenje teškog dela protiv opšte sigurnosti. Nasuprot tome, državni organi razbijanje jednog prozora na praznoj zgradi ambasade Grčke uz pomoć dve zapaljene flaše koje nisu dovele do požara, karakterišu kao čin međunarodnog terorizma, što je delo koje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije stoji odmah uz vršenje genocida, ratnih zločina i vodjenje agresivnog rata“, ističe se u pismu.

Osumnjičeni da su 25. avgusta, najpre ispisali grafit na fasadi grčke amabasade, a potom bacili dva Molotovljeva koktela, su Ratibor Trivunac (28), Tadej Kurepa (24), Ivan Vulović (24), Sanja Đokić (19), Nikola Mitrović (29) i Ivan Savić (25).

http://www.danas.rs/vesti/hronika/dvostruki_standardi_pogubni.3.html?news_id=171747